Pokušavajući da odgovori na pitanja egzistencije, moderan čovek obično usmerava svoja traženja prema spoljašnosti. Čita razne autore, razne ezoterične i pseudo-ezoterične knjige, pohađa eventualno kurseve nekih škola koje mu obećavaju svetlost. Ali, ove mu najčešće povećavaju konfuziju. U našim danima ljudsko biće se suočava bujicom pseudo-okultnih informacija svih vrsta koje, svaka na svoj način, pokušavaju da odgovore na svakojaka pitanja.
Ovo je, nažalost, zbog toga što su ove teorije najčešće plod strogo intelektualnog napora. Erudicija bez eksperimentisanja vodi nas samo u sukobe, u borbu antiteznih koncepcija. Današnji moralni i duhovni haos, plod je pogrešno iskorišćenog intelekta.
Danas se u svetu mogu opaziti dve suprotne struje, veoma snažne, koje se bore za nadmoć. Sa jedne strane spiritualistička struju koja sadržava mističke dogmatske struje, religijske doktrine, sve one koji su se udaljili od materijalnog sveta i zatvorili se u mističnim idejama i sa druge strane materijalistička struja zasićena intelektualnim teorijama, manje više krutim, koje ne dopušta nikakvu aromu duhovnosti.
Spiritualistička struja veruje da poseduje istinu, a unutar ove, takođe, svaka teorija duhovne prirode veruje da poseduje istinu, tajnu kreacije, klučeve nebesa. Materijalisti-ateisti, takođe neodstupno misle da oni poseduju odgovore i da se sve rukovodi po njihovim teorijama, da mogu kontrolisati, pa čak i usmeravati stvari iz kreacije. Spiritualistička struja se klanja Bogu-Duhu, nije važno kakvo mu je ime: Allah, Brahma, Bog, itd. Materijalistička struja se klanja Bogu-Materija, takođe nezavisno od imena kojeg mu daje. Fanatici spiritualizma i materijalizma napunili su svet teorijama, hipotezama i pretpostavkama koje nikada nisu bile eksperimentisane. Ko je u pravu?
Možemo reći da ni jedni, ni drugi nisu u pravu zbog jednostavne činjence što teoriji nedostaje direktno eksperimentisanje, a ovo predstavlja, stvarno, nešto više. Teorije su postale zamarajuće, prodaju se i preprodaju na tržištu, obećavaju ono što ne mogu ispuniti. Pokušaj, isprobavanje, isključivo tridimenzijsko dokazivanje nije ukupno, integralno. Postoje milioni teorija i hiljade autora. Jedni ponavljaju ideje drugih. Drugi suzbijaju ove, svi protivu jednoga i jedan protiv svih; kolege se suzbijaju i recipročno protivreče, jedan protiv drugih i svi, stvarno, protiv svih. Čitalac treba da pije iz gorke čaše sumhjih. Teorije služe samo da stvaraju zauzetost i da seju još više konfuzija.
Erudicija nije eksperimentisanje. Intelektualna informacija nije doživljaj. Muhamed je rekao: "Čovek koji ne sprovodi u praksi svoju metafiziku, sličan je magarcu natovarenim knjigama". Ne možemo poreći da su pamet i razum potrebni na terenu praktičnog života, za realizaciju nekih svakodnevnih zadataka, ali zahtevati da možemo analizirati i rešiti sa intelektom velike misterije života i smrti jeste kao kad bi pokušavali da posmatramo zvezde sa mikroskopom i bakterije sa teleskopom.
Spoznaja primljena preko znanih pet čula ne može biti kompletna. Takođe, fanatični pristup, ekstremistički ne može biti realni put duhovnog progresa. Religijski čin praktikovan bez duboke mistične čežnje, bez oslobađanja od krutih dogmi, bez intimnog izučavanja i razumevanja unutrašnjeg puta neće uspeti da podigne individua na višem nivou Savesti. Ne ulazeći u nijednoj krajnosti Gnoza je dala i danas daje praktične ključeve radi direktnih proveravanja kosmičkih istina. Ona predlaže osobno eksperimentisanje, u naučnom obliku, svakog elementa kojeg integriše ova univerzalna mudrost. Ove prakse ne protive se nijednoj religiji, sekti, školi ili veri. Ali sticanje unutrašnjih vednosti (fakulteta) mora ići paralelno sa kulturnim, intelektualnim i duhovnim razvitkom svakog pojedinca ponaosob. Iskreni istržitvač će tako otkriti, sopstvenim eksperimentisanjem, a ne samo konceptualno, put koji vodi istini.
Postoje u latentnom stanju, u našoj unutrašnjosti, fakulteti viši od pameti, nezavisni od intelekta, sposobni da nam daju neposredna saznanja i iskustava o bilo kojoj pojavi. Moramo razumeti da mišljenja, koncepti, teorije, hipoteze, ne predstavljaju proveravanja, eksperimentisanja, ukupnu svesnost o ovom ili onom događaju. Teorije ne služe ničemu; potrebno je da budemo praktični i da spoznajemo preko samog svog života cilj našeg postojanja. Gete je bio u pravu kada je rekao: „Svaka je teorija grahorasta i zeleno je samo stablo sa pozlaćenim plodovima i to je život”.
Gnoza i tri faktora revolucije savesti
Gnosticizam nije nikad prihvatio i neće nikad prihvatiti ideju spasenja duše samo običnim činom verovanja, zato što bi to značilo da prihvati da nas evolutivna mehanika vremena vodi, na kraju, sve ka savršenstvu. Ovo bi učinilo nepotrebnim sve patnje koje su pretrpili svi oni mučenici, vesnici, iluminati ili profeti u njihovom pokušaju da dostave čoveku pravi put za njegovu regeneraciju i spasenje.
Samael Aun Weor, ovaj pravi naučnik XX-og veka, koji je godinama traženja, ispitivanja i praksovanja ponovo doneo milenijumsku Gnozu ispred velike javnosti, sintetizirao je tako tri značajna faktora koji definišu Gnostički put.
- 1. Psihojoško Samo-suzbijanje ili Budistička Autoanihilacija - predstavlja otapanje svega onoga što nije realno (objektivno) u nama, psiholoških agregata, crvenih Setovih demona kod Egipćana, itd. Ovo su zbir naših grešaka , psihološke vrste, naših želja i poroka, i uopšte svega onoga što je inferiorno u svakome od nas. Ovi psihološki agregati čiji zbir sačinjava Ego ili JA, sasvim je različito od onoga što je Esencija, Biće ili božanski deo čoveka. Kada se ovi defekti, Ego ili JA izbacuju postepeno i totalno, ljudsko biće ponovo poprima svoju Božiju prirodu, poprima svoj inicijalni sjaj;
- 2. Razvijanje u našoj unutrašnjosti nekih vrlina, kvaliteta i moći koje smo nekad izgubili prilikom, "pada angela" kako se nalazi u Bibliji. Ovaj proces predstavlja kristalizaciju duše, zato što nam ona nedostaje, tako kako je Isus rekao: "sa strpljenjem ćete zadobiti duše". Ovo je "drugo rođenje" o kom govori Isus NIkodimu kad tvrdi: "ti treba da se ponovo (drugi put) rodiš ".
- 3. Da budemo u službi svome bližnjem na apsolutno nezainteresovan način, žrtvovati se radi čovečanstva.
Ovo su ta tri činioca koja čine Gnozu različitu od ostalih duhovnih puteva. Ovi trebaju biti primenjivani konstantno i istovremeno kako bi za istinu ostvarili Veliko delo unutar BIća. Ovako je rekao Isus Hristos: "Onaj koji želi da me sledi neka poriče sebe, neka uzme svoj krst i neka me oponaša".
Gnoza se nalazi u svemu i svačemu, potrebno je samo da usmerimo traženja prema unutrašnjosti, da stvarno želimo da nađemo ovu spoznaju i da je upražnjavamo.
Iz ovog konteksta možemo bolje razumeti koji je bio motiv za ono što su reklie neke antičke gnostičke grupe: "Ja patim u mom telesnom omotaču u kom su me oni (Ja-ovi/psihološke mane) doveli i bacili (iz kruga večnosti) u ovoj doljini (egzistencije)". Ovo ne znači da Gnoza odbacuje fizičko telo i njegov značaj, već podrazumeva da je čovek postao rob materijalnog sveta, prirode i velikog broja zakona koji vladaju u njoj.
Gnostička misao osavremenjuje na jasan način postojanje psiholoških agregata (vrlo poznatih u Tibetu) unutar psihičke anatomije zemaljskog čoveka, a ova je teorija bila podržavana, tokom puno stoleća i od strane drugih prehrišćanskih, hrišćanskih i posthrišćanskih civilizacija.
 |
Ego, Ja-ovi, to su Sethovi crveni demoni, protiv kojih se borio duhovni egipatski čovek; ne zaboravimo ni Bleda Lica i Kalizene, koji su okruživali hinduskog heroja Arjunu, na svom putu Unutrašnjeg oslobađanja. Isto tako treba da naznačimo onih 400 južnjaka koji su, rukovođeni od strane Coyolxauhqui-a, pokušavali da onesposobe Huitzilopochtli-a (najvažnijeg božanstva starih asteka). Takođe, da invociramo Filistene i Golijata što su pretili Izrajelskom narodu, onom koji je težio mističkom spasenju.
Čak je i Isus trebao da izbaci iz svog hrama (unutrašnjeg) grube trgovce (nepoželjne psihološke entitete) koji su zeleli da mu profaniraju božansku unutrašnjost. Isus ih je najurio koristeći se bičem (voljom). I antički grci su učestvovali u ovoj simbologiji ostavljajući potomstvu prikaz borbe Perseja sa odvratnom Meduzom, ili u drugom slučaju, krićanskom, u kom se prikazuje borba na život i smrt između Tezeja i Minotaura. U persanskom svetu ova se borba vodila na teološkom planu između Ahura - Mazde i Ahrimana, kao antitezni neprijatelj.
Sve ove prethodne sličnosti, koje se tiču potrebe odstranjivanja infrahumanih elemenata iz naše unutrašnjosti, evidentne su, zato što imaju opštu prirodu. One su bili ostavljane od strane raznih gnostičkih eksponenata u svojim učenjima, tokom stoleća. Na žalost, ovi su , kao i njihova učenja, bili žestoko osuđivani od strane raznih interesa klera, dokazivajući tako slabo poznavanje doktrine koju su gnostičari ostavili. To je i slučaj Valentina koji nije bio dobro shvaćen kada je rekao sledeće:
Sa srcem se događa isto tako kao i sa skloništem u kom prebivaju grube osobe. Ove ne uređuju mesto u kom se nalaze, jer nije njihovo. Tako se dešava i kada ne brinemo o srcu (mesto čistih osećanja). Biva nečisto i postaje prebivalište za mnoštvo demona (JA-ovi/ psihološki defekti).
Teme za izučavanje Gnoze:
- Kosmogeneza i antropogeneza.
- Proučavanje sakralnih simbola minulih civilizacija.
- Univrzalne istine Mitologije.
- Četiri stuba univerzalne spoznaje.
- Realnost ili mit hiper-prostornih dimenzija.
- Antičke nauke i njihov doprinos čovečijem životu.
- Nepoznati Univerzum pameti.
- Zvuk kao osnovni elemenat u antičkim verovanjima.
- Proučavanje okultnih zakona koji rukovode sudbinom ljudi i naroda.
- Analiza antičkih metoda koji razvijaju latentne mogućnosti u ljudskom biću.
- Činioci psihološkog ropstva društvenih slojeva.
- Proučavanje fizičke i tetradimenzionalne anatomije čoveka.
- Permanentno zdravlje fizičkog tela.
- Imaginacija kao moć. Fantezija kao bolest.
- Kabala, ključ za interpretaciju sakralnih simbola.
- Alhemija ili umetnost transmutacije metala i ljudi.
- Gnostički koreni ezoteričke spoznaje.
- Buđenje Savesti.
- Mitovi i realnosti Atlantide.
- Umanoid i Solarni čovek.
- Naučni ezoterizam i pseudoezoterizam.
- Gnostički koncepti o Nebu i Paklu.
- Meditacija kao sredstvo za primanje stvarnosti.
- Put Oslobađanja.
- Elementali ili tajni život biljaka i životinja.
- Tantre orientalne doktrine.
- Tumačenje sakralnih tekstova.
- Opasni simptomi čovečijeg društva.
- Kulturno nasleđe i prethodne rase.
- Zivot i Delo dr Samael Aun Weora.
- Elementoterapija i njena izvanredna moć lečenja.
- Egipatska nauka i Arkanumi Tarota.
- Mistički i magijski koreni Totema.
- Čakre kao prozori duše.
- Budizam Hinayana i Mahayana.
- Poznavanje i primenaTeurgije.
- Život posle smrti u antičkoj tradiciji.
- Adam i Eva hebrejske Geneze.
- Osnove i posledice evolucionističkih teorija.
- Hpoteze o unutrašnjim kraljevinama Zemlje.
- Razne Nauke predviđanja.
- Postupci za dostizanje iluminatornog Vakuma
- Prvobitni greh i napuštanje Raja.
- Osnovni pojmovi endokrinologije i kriminologije.
- Mitovi i realnosti pada anđela.
- Misterija Lucifera u svetlu Gnoze.
- Deset sefirota Kabale.
- Mistička tibetanska gimnastika.
- Logos ili Gnostički krestos.
- Seksualnost u velikim Religijama.
- Eskatologija XXI-om veku.
- Zadaci i subjekti Zena.
- Metafizička primena Runa.
- Tajni životi velikih inicijata.
Нема коментара:
Постави коментар